ZNANJEM DO BEZBEDNOSTI

Znanje je neophodan i nužan elemenat bezbednosti. Valjanost bezbednosti se najbolje pokazuje u kriznim situacijama. Stoga je neophodno sticanje znanja u mirnim vremenima, kako bi se u kriznim situacijama blagovremeno i pravilno reagovalo.

Tradicionalno učenje ima veliki broj prednosti. Takav osećaj, direktnog pogleda "oči u oči" sa predavačem, ne može skoro ništa da zameni. Najbolja znanja se stiču u učionici, na poligonu. Paletu obuka GloSec akademije može da se vidi na sajtu glosec/akademija.

Dođe vreme kada nije moguće primeniti tradicionalno učenje, pa se savremene tehnologije koriste za održavanje kondicije u znanju i usvajanju novih znanja. Nedostaje im taj osećaj direktnosti, živog saveta i primera, ali veliki deo neophodnih informacija može da se dobije. 

NEMA BEZBEDNOSTI BEZ ZNANJA. Tim GloSec akademije se potrudio da svoja dugogodišnja, iscrpna znanja podeli sa svima kojima je to neophodno. Znanje smo stekli kroz naučna istraživanja, različite vrste školovanja i usavršavanja, a iskustvo na terenu u privredi, na živim primerima narušavanja bezbednosti, kroz rešavanje mnogih problema i uspostavljanje bezbednih sistema.

U OSNOVI BEZBEDNOSTI JE UVEK BILO ZNANJE. Zato pozivamo sve zainteresovane, da se priključe zajednici GloSec akademije i provere da li stvarno postoji ta crta originalnosti kurseva koje nudimo.

  • Novosti Forum

    Aktuelna situacija, narušena bezbednost usled epidemije korona virusom, više nego dovoljno govori o važnosti znanja. Naravno, specifičnih znanja, koja imaju uticaja na postupanje ljudi u datim okolnostima.

    Nažalost, ponovo se uočava da se vrši široka formalizacija i generalizacija pravila ponašanja, a glavna deviza ukupnog života i rada jeste MENI (NAMA) SE TO NEĆE DESITI (u različitim varijacijama). 

    Zamislimo samo, da u današnje vreme, vreme epidemije, nije bilo ljudi koji su imali vrhunska znaja - u ovom slučaju medicinska. Pa nastala bi katastrofa slična onoj u Italiji, Španiji, itd. Struka je dala procenu širenja epidemije, a sa druge strane je, što je isto veoma značajno, naišla grupa ljudi na vlasti, koji se nisu pravili pametniji od lekara, već ih poslušali i uređivali sistem u skladu sa situacijom. Te dve grupe ljudi su dve strane iste medalje, ne može jedno bez drugog. (U zemljama u kojima su posledice epidemije rapidno porasle, bilo je znanja ali nije bilo ozbiljnosti, onih koji donose odluke.)

    Ali treba se fokusirati na ljude koji imaju znanje, da mogu da predviđaju, vrše procene, određuju smernice za ponašanje, i samim tim preuzimaju odgovornost za svaku izgovorenu reč. Takvih ljudi ima mnogo i odgovaraju za organizacije koje vode. U najvećem broju slučajeva, oni nemaju luksuz da mogu da angažuju eksterne eksperte, već moraju sami da odluče o postupanju u kriznoj situaciji.

    Paralelno sa tim procesom, teče i proces privrednog života, koji nije stao iako se tako čini. Nažalost, činjenica je da veliki deo privrede ne zna šta da čini. Planovi kontinuiteta poslovanja nisu urađeni, nema ljudi koji znaju šta treba, deluje se adhoc (strane firme imaju ove planove i jedan mali deo domaćih). Štete koje nastaju, nisu, dakle uzrokovane samo vanrednim stanjem, već i lošim postupanjem velikog dela privrede, usled neznanja.

    Krizni menadžment je u ovakvim situacijama jedino rešenje. Krizni menadžment nije paket gotovih uputstava šta i kako treba da se radi, već paket znanja kako iskoristiti širok spektar znanja iz drugih oblasti, i upotrebiti ih kada nastane kriza.  Stoga, opravdano potenciramo znanje kao osnovu održivog poslovanja sa aspekta bezbednosti.

     


Новости

(Još nema tema za diskusiju na ovom forumu)